{"id":1097,"date":"2021-03-10T15:05:04","date_gmt":"2021-03-10T14:05:04","guid":{"rendered":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/?p=1097"},"modified":"2021-03-10T15:11:09","modified_gmt":"2021-03-10T14:11:09","slug":"poslovni-andeli-i-finansiranje-rizicnim-kapitalom-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/poslovni-andeli-i-finansiranje-rizicnim-kapitalom-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Poslovni an\u0111eli i finansiranje rizi\u010dnim kapitalom u Srbiji"},"content":{"rendered":"

U ovoj \u010dlanku \u0107emo se fokusirati na: 1)<\/strong>\u00a0poslovnog an\u0111ela investitora <\/strong>i 2)<\/strong>\u00a0investitora rizi\u010dnog kapitala<\/strong>. Da bismo u nekoliko re\u010di napravili razliku izme\u0111u ova dva mo\u017eemo re\u0107i da poslovni an\u0111eo investitor ula\u017ee u pokretanje start-ap preduze\u0107a i start-ap ideje, sa manjim ulaganjima, dok investitor rizi\u010dnog kapitala ula\u017ee u zrelije kompanije i start-ap preduze\u0107a, sa ve\u0107im ulaganjima. Investicije poslovnog an\u0111ela su rizi\u010dnije jer predstavljaju finansijska ulaganja u takore\u0107i nepoznat biznis, dok investicije rizi\u010dnog kapitala predstavljaju ulaganje ve\u0107ih iznosa u relativno stabilnu i proverenu poslovnu ideju.<\/p>\n

<\/p>\n

\u0160ta je finansiranje akcijskim kapitalom?<\/strong>\u00a0 <\/strong>Finansiranje akcijskim kapitalom predstavlja proces prikupljanja kapitala prodajom akcija odnosno procenta vlasni\u0161tva u preduze\u0107u. Preduze\u0107e mo\u017ee imati potrebu za prikupljanjem nov\u010danih sredstava zbog kratkoro\u010dne emisije deonica za pla\u0107anje ra\u010duna ili dugoro\u010dnog cilja investiranja radi pro\u0161irenja svoga poslovanja. Procesom prodaje akcija kompanija prodaje vlasni\u0161tvo nad kompanijom u zamenu za gotovinu.<\/p>\n

Finansiranje akcijskim kapitalom se mo\u017ee vr\u0161iti iz vi\u0161e izvora, odnosno sredstvima koja poti\u010du od porodice vlasnika, prijatelja, investitora ili izlaskom na berzu i prodajom akcija, recimo putem inicijalne javne ponude (IPO).<\/p>\n

Iako se termin finansiranje akcijskim kapitalom odnosi na finansiranje javnih preduze\u0107a kojima se trguje na berzi, ovaj termin se tako\u0111e odnosi na finansiranje privatnih kompanija ili direktno pojedina\u010dno finansiranje bez posrednika.<\/p>\n

Kako funkcioni\u0161e finansiranje akcijskim kapitalom? <\/strong>Finansiranje akcijskim kapitalom obuhvata prodaju obi\u010dnog akcijskog kapitala, ali tako\u0111e i prodaju drugih instrumenata akcijskog kapitala i kvazi-akcijskog kapitala, kao \u0161to su preferencijalne akcije, konvertibilne akcije i drugi oblici kapitala koji uklju\u010duju obi\u010dne akcije.<\/p><\/blockquote>\n

Poslovni an\u0111eo investitor<\/strong><\/h3>\n

\u0160ta je poslovni an\u0111eo investitor? <\/strong>\u00a0<\/strong>Poslovni an\u0111eo je privatni investitor sa zna\u010dajnim finansijskim sredstvima (koji mo\u017ee biti investitor po\u010detnog kapitala, privatni investitor ili an\u0111eo finansijer) koji obezbe\u0111uje finansijski kapital za start-ap preduze\u0107a ili preduzetnike u ranoj fazi razvoja poslovanja u zamenu za delimi\u010dno vlasni\u0161tvo nad akcijskim kapitalom u preduze\u0107u. Obi\u010dno \u0107ete ve\u0107inu an\u0111ela investitora prona\u0107i me\u0111u \u010dlanovima svoje porodice i\/ili prijateljima.<\/p>\n

Ko su an\u0111eli investitori? <\/strong>Ve\u0107ina poslovnih an\u0111ela investitora su pojedinci koji \u017eele da ula\u017eu u start-ap preduze\u0107a u ranim fazama razvoja. Ulaganje u start-ap preduze\u0107e u ovoj fazi jeste izuzetno rizi\u010dno. Investitor obi\u010dno ograni\u010dava svoj investitorski portfolio u ovoj fazi na manje od 10%. An\u0111eli investitori su obi\u010dno bogati pojedinci koji preuzimaju rizik koji nose visoki prinosi od relativno nepoznate ideje u pore\u0111enju sa ulaganjem koje se vr\u0161i u poslove sa rizi\u010dnim kapitalom. <\/strong><\/p>\n

An\u0111eli investitori daju povoljnije uslove u odnosu na druge finansijere, jer oni ula\u017eu u preduzetnika vi\u0161e nego u poslovnu ideju. An\u0111eo investitor je u su\u0161tini suprotnost investitoru rizi\u010dnog kapitala po tome \u0161to je fokusiran na to da se pokrene start-ap preduze\u0107e, a ne na ostvarivanje profita.<\/p>\n

Izvori finansiranja: <\/strong>An\u0111eli investitori obi\u010dno koriste sopstveni novac u pore\u0111enju sa investitorima rizi\u010dnog kapitala koji vr\u0161e nadgledanje prikupljenog novca od drugih investitora i plasiraju ga u fond kojim se centralno upravlja. Me\u0111utim, an\u0111eo investitor mo\u017ee biti frontmen, kojega finansira druga kompanija, trust ili investicioni fond, izme\u0111u ostalih vrsta lica koja mu pru\u017eaju podr\u0161ku.<\/p>\n

Profil ulaganja:<\/strong> Na\u017ealost, an\u0111eli investitori koji obezbe\u0111uju po\u010detni kapital za start-ap preduze\u0107a u ranoj fazi razvoja verovatno \u0107e izgubiti sve \u0161to su ulo\u017eili. Iskusniji an\u0111eli investitori imaju unapred razra\u0111enu izlaznu strategiju, opciju kupovine ili IPO kako bi ograni\u010dili rizik koji preuzimaju.<\/p>\n

Iskusni an\u0111eo investitor mo\u017ee imati portfolio sa internom stopom prinosa od 22%. Ovo mo\u017ee delovati privla\u010dno za investitore, ali to mo\u017ee biti preskupo za vlasnika start-ap preduze\u0107a. Banka mo\u017ee dati ponudu za mnogo jeftinije finansiranje, ali start-ap preduze\u0107e obi\u010dno ne mo\u017ee da ispuni uslove za dobijanje takvih zajmova. U ovom slu\u010daju, an\u0111eo investitor je savr\u0161eno re\u0161enje za start-ap preduze\u0107e kojem je o\u010dajni\u010dki potrebno finansiranje.<\/p>\n

Poslednjih godina do\u0161lo je do porasta investicija poslovnih an\u0111ela kao finansijskog instrumenta koji je postao primarni izvor finansiranja mnogih start-ap preduze\u0107a.<\/p>\n

Dodatna prednost an\u0111ela investitora: <\/strong>Pored infuzije finansijskih sredstava, an\u0111eo investitor donosi i nefinansijska sredstva. Naime, poslovni an\u0111eo donosi i svoje iskustvo pokretanja start-ap preduze\u0107a, mentorstva i poslovnih veza sa spoljnim svetom. U nekim slu\u010dajevima ve\u0107 i same veze sa pravim akterima u datoj oblasti mogu biti dovoljne za pokretanje start-ap preduze\u0107a. Na primer, ako pokretanje start-ap preduze\u0107a u oblasti informacione i komunikacione tehnologije (ICT) podr\u017ei an\u0111eo investitor koji naro\u010dito ula\u017ee u pokretanje ICT start-ap preduze\u0107a, doti\u010dni an\u0111eo investitor mo\u017ee imati kontakte u Silicijumskoj dolini koji mogu biti od neprocenjive vrednosti za obezbe\u0111ivanje novog posla.<\/p>\n

Investitor rizi\u010dnog kapitala <\/strong><\/h3>\n

\u0160ta je investitor rizi\u010dnog kapitala? <\/strong>Rizi\u010dni kapitalista (VC) je investitor privatnog kapitala koji kompanijama koje pokazuju potencijal za visok rast obezbe\u0111uje kapital u zamenu za udeo u akcijskom kapitalu. Investicije rizi\u010dnog kapitala mogu biti finansijska ulaganja u start-ap preduze\u0107a ili podr\u0161ka malim kompanijama koje \u017eele da pro\u0161ire svoje poslovanje ali nemaju pristup tr\u017ei\u0161tima akcija. Rizi\u010dni kapitalisti su spremni da investiraju u takve rizi\u010dne kompanije jer tako mogu da ostvare zna\u010dajan povra\u0107aj ulaganja ako kompanija bude uspe\u0161na. Rizi\u010dni kapitalisti \u010desto do\u017eivljavaju poslovni neuspeh zbog neizvesnosti koje podrazumeva poslovanje novih i jo\u0161 nedokazanih kompanija.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina na koji se poslovni an\u0111eo mo\u017ee razlikovati od rizi\u010dnog kapitaliste je to \u0161to poslovni an\u0111eo investira u kompaniju u najranijoj fazi razvoja i pri tom ula\u017ee manje iznose, dok rizi\u010dni kapitalista investira u kasnijoj fazi komercijalizacije start-ap preduze\u0107a i pri tom ula\u017ee ve\u0107e iznose.<\/p>\n

Uvid u investitora rizi\u010dnog kapitala:\u00a0 <\/strong>Rizi\u010dni kapitalista mo\u017ee biti pojedinac, ali je verovatnije da je to fond sa ograni\u010denim partnerstvom u koji finansijeri odnosno sponzori ula\u017eu svoj novac u vidu investicija. U fondu obi\u010dno postoji odbor koji donosi odluke o investicijama. Odbor razmatra kompanije \u010dije poslovanje deluje obe\u0107avaju\u0107e u koje investitor rizi\u010dnog kapitala mo\u017ee da ulo\u017ei udru\u017eeni kapital u zamenu za zna\u010dajan udeo u akcijskom kapitalu. Investitor rizi\u010dnog kapitala \u0107e kasnije prodati svoj udeo u ovim kompanijama uz zna\u010dajan povra\u0107aj na ulo\u017eena sredstva.<\/p>\n

U poznate me\u0111unarodne investitore rizi\u010dnog kapitala spadaju Peter Theil, suosniva\u010d kompanije PayPal i prvi investitor u Facebook, i Chris Sacca, jedan od prvih investitora u kompanije Twitter i Uber.<\/p>\n

Investitori rizi\u010dnog kapitala tra\u017ee jak menad\u017eerski tim, veliko tr\u017ei\u0161te i proizvod odnosno uslugu koja poseduje sna\u017enu prednost u odnosu na konkurenciju ili mogu\u0107nost da poremete tr\u017ei\u0161te. Investitori rizi\u010dnog kapitala su naj\u010de\u0161\u0107e fokusirani na teme iz oblasti date industrije, uz mogu\u0107nost kupovine ve\u0107eg procenta vlasni\u0161tva u kompaniji kako bi ostvarili maksimalan uticaj na op\u0161te upravljanje kompanijom.<\/p>\n

Struktura investitora rizi\u010dnog kapitala:\u00a0 <\/strong>Finansijski dobrostoje\u0107a lica, penzijski fondovi, osiguravaju\u0107a dru\u0161tva, fondacije i korporativni penzijski fondovi mogu udru\u017eiti nov\u010dana sredstva i dati ih na upravljanje investitoru rizi\u010dnog kapitala. Firma investitora rizi\u010dnog kapitala upravlja fondom, s tim \u0161to investitori imaju ograni\u010deno partnerstvo u fondu. Investitor rizi\u010dnog kapitala ula\u017ee u kompanije koje su previ\u0161e rizi\u010dne za banke i tr\u017ei\u0161ta kapitala.<\/p>\n

Naknada: <\/strong>Menad\u017ement investitora rizi\u010dnog kapitala dobija nadoknadu u vidu naknada za upravljanje i zara\u0111enih kamata. Generalno pravilo je da se 20% dobiti ispla\u0107uje kompaniji koja upravlja fondom privatnog akcijskog kapitala, dok ostatak sleduje partnerima koji su investirali u fond.<\/p>\n

Poslovni an\u0111eli i scena rizi\u010dnog kapitala u Srbiji<\/strong><\/h3>\n

U nastavku je tabela koja prikazuje iznos akcijskog kapitala kao osnove finansiranja MSP u Srbiji, prikazano po finansijskim institucijama i veli\u010dini i potrebama preduze\u0107a. Brojevi uneti u tabelu predstavljaju procene dobijene na osnovu istra\u017eivanja sprovedenih u periodu od tri do pet godina (2013-2018) i o\u010dekivani iznos raspolo\u017eivih sredstava u narednom periodu.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Izvor finansiranja<\/strong>\u00a0\/faza poslovanja <\/strong><\/td>\nEUR, u hiljadama<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n
Start-ap preduze\u0107a, poslovni habovi i akceleratori<\/td>\n400<\/td>\n<\/tr>\n
Poslovni an\u0111eli investitori<\/td>\n300<\/td>\n<\/tr>\n
Fondovi rizi\u010dnog kapitala<\/td>\n2.000<\/td>\n<\/tr>\n
Fondovi privatnog akcijskog kapitala<\/td>\n2.000*\u20135.000**<\/td>\n<\/tr>\n
Ukupno<\/strong><\/td>\n4<\/strong>.<\/strong>7<\/strong>0<\/strong>0\u20137.700<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n
<\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n
Po\u010detni kapital i pokretanje start-ap preduze\u0107a<\/td>\n2.700<\/td>\n<\/tr>\n
Rast i \u0161irenje poslovanja<\/td>\n2.000\u20135.000<\/td>\n<\/tr>\n
Ukupno<\/strong><\/td>\n4<\/strong>.<\/strong>7<\/strong>0<\/strong>0\u20137.700<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Izvor:\u00a0 <\/em>istra\u017eivanje ponude finansiranja akcijskog kapitala za mala i srednja preduze\u0107a u Srbiji, Cardno Emerging Markets, USAID 2018.
\n<\/em>*procena na osnovu godi\u0161njeg ulaganja ostvarenog tokom 2017. godine
\n<\/em>** procena na osnovu o\u010dekivanog potencijala lokalnih fondova <\/em><\/small><\/p>\n

Iz ovog izve\u0161taja mo\u017ee se videti da je finansiranje zasnovano na akcijskom kapitalu u Srbiji prili\u010dno ograni\u010deno. Tabela prikazuje zastupljenost finansiranja na svim nivoima, koje je zapravo vrlo ograni\u010deno. Preduzetni\u010dki ekosistem u Srbiji je prili\u010dno nerazvijen, nedostaje podr\u0161ka u vidu dr\u017eavnih podsticaja a nema ni aktera iz privatnog sektora koji bi u zna\u010dajnijoj meri preuzeli vo\u0111stvo. Jo\u0161 jedan problem u Srbiji \u010dini nedostatak kulture ulaganja u akcijski kapital. Srpska preduze\u0107a su orijentisana na porodi\u010dno poslovanje i vrlo su nesklona spoljnim ulaganjima, tako da su vi\u0161e usmerena na rast pomo\u0107u sredstava koja vlasniku omogu\u0107avaju potpunu kontrolu nad poslovanjem.<\/p>\n

Investiciona scena poslovnih an\u0111ela:<\/strong>\u00a0 <\/strong>Investiciona scena poslovnih an\u0111ela u Srbiji je evoluirala od 2010. godine. Investiciona scena poslovnih an\u0111ela varira u pogledu namera i intervencija aktera. Akteri koji se pojavljuju na investicionoj sceni poslovnih an\u0111ela:<\/p>\n

Srpska mre\u017ea poslovnih an\u0111ela<\/strong><\/a> – prva na sceni sa investicijama poslovnih an\u0111ela, posluje od 2009. godine, a od 2013. godine ima sertifikat EBAN-a. SBAN sebe opisuje kao udru\u017eenje koje pru\u017ea altruisti\u010dku podr\u0161ku ekosistemu i nema za cilj olak\u0161avanje samih investicija.<\/p>\n

Belgrade Venture Forum<\/strong><\/a> \u2013 Ve\u0107 skoro deset godina, Beogradski preduzetni\u010dki forum svake godine organizuje trodnevne konferencije o investicionom ambijentu. Ovom doga\u0111aju svake godine prisustvuje skoro 400 entuzijasta zainteresovanih za investiciono poslovanje i ekosistem, koji dr\u017ee prezentacije za 30 start-ap preduze\u0107a i 50 poslovnih an\u0111ela investitora.<\/p>\n

Angel List<\/strong><\/a> \u2013 svetska platforma za poslovne an\u0111ele investitore tako\u0111e sadr\u017ei i stranicu za srpske investitore. Navedeno je 22 lica koja sebe predstavljaju kao investitore, od kojih su 12 stvarno imali an\u0111eoske investicije koje \u010dine ukupno 80 investicija.<\/p>\n

Organizacije za razvoj preduzetni\u0161tva u ekosistemu malih i srednjih preduze\u0107a: <\/strong>poslovni habovi, prostori za zajedni\u010dki rad, akceleratori, preduzetni\u010dki centri itd. postoje od 2010. godine, pri \u010demu je u poslednjih pet godina do\u0161lo do \u0161irenja organizacija u ovoj oblasti. Ove organizacije se obi\u010dno bave organizovanjem obuka, pospe\u0161ivanjem procesa poslovanja i sli\u010dno za start-ap preduze\u0107a koja pregovaraju o kapitalnoj osnovi preduze\u0107a. Ove organizacije tako\u0111e nude radne prostore koji se dele s drugim start-ap preduze\u0107ima, mentorstvo, povezivanje sa me\u0111unarodnim mre\u017eama, poslovna okupljanja i jo\u0161 mnogo toga. Glavni akteri u ovom polju su:<\/p>\n

StartLabs<\/strong><\/a> \u2013 najverovatnije prvi poslovni akcelerator u Srbiji, osnovan 2013. godine, iako sami sebe predstavljaju vi\u0161e kao an\u0111ela investitora. StartLabs raspola\u017ee sa dve kancelarije, jednom u Beogradu i drugom u San Francisku. Prema nedavno dobijenim informacijama, StartLabs je ostvario 11 investicija u start-ap preduze\u0107ima u Srbiji i u regionu Balkana. Investicije su ostvarene u vrednosti do 50.000 EUR za 10-15% kapitalne osnove preduze\u0107a.<\/p>\n

SEE ICT<\/strong><\/a> \u2013 pokrenut 2010. godine sa ciljem razvijanja scene start-ap preduze\u0107a, sa naglaskom na informacionu i komunikacionu tehnologiju (ICT) i obave\u0161tavanje o oglasima za posao u ICT kompanijama. Podaci o ostvarenim ulaganjima su oskudni, ali smo uo\u010dili da je od pre nekoliko godina njihov poslovni akcelerator ostvario ulaganja koja su dostigla skoro milion EUR, uz niz investicija finansiranih iz EU, investicionog programa ELEVEN u Bugarskoj.<\/p>\n

Nova Iskra<\/strong><\/a> \u2013 osnovana 2012. godine kao dizajn inkubator. Nova Iskra se ne bavi sticanjem kapitalne osnove preduze\u0107a u kompanijama koje se razvijaju preko inkubatora, ve\u0107 nudi mogu\u0107nosti za ostvarivanje zarade kroz projekte i komercijalne aktivnosti.<\/p>\n

ICT Hub<\/strong><\/a> –\u00a0 po\u010deo je sa radom 2013. godine, tako \u0161to je nekoliko osniva\u010da do\u0161lo na ideju da razvija ICT start-ap preduze\u0107a u Srbiji. ICT Hub nudi radni prostor za start-ap preduze\u0107a, mentorstvo, poslovna okupljanja, me\u0111unarodno umre\u017eavanje i finansiranje. Fond ICT Ventures, deoni\u010darski ogranak ICT Hub-a, finansira i ula\u017ee u MSP u iznosima do 50.000 EUR za 5-15% kapitalne osnove preduze\u0107a i priliku za dalje ulaganje u drugom krugu. U 2017. godini fond ICT Ventures je ostvario 6 investicija uz ukupnu vrednost od 250,000 EUR.<\/p>\n

Impact Hub<\/strong><\/a> –\u00a0 po\u010deo je sa radom 2013. godine i jedan je od 100 ureda za sprovo\u0111enje uticaja koji posluju \u0161irom sveta. Impact Hub Beograd nudi iznose do 50.000 EUR zajedno sa mentorstvom i ostalim uslugama za start-ap preduze\u0107a. Imaju sedam investicija u start-ap preduze\u0107a u Srbiji.<\/p>\n

Novosadski poslovni inkubator<\/strong><\/a> \u2013 osnovan 2010. godine sa fizi\u010dkim prostorom za poslovnu inkubaciju, mada postoji jo\u0161 od 2004. godine kroz delatnosti virtuelnog inkubatora, tako da je u periodu do 2010. godine osnovano 100 kompanija koje su zaradile blizu 100 miliona EUR. Novosadski inkubator je povezan sa Fakultetom tehni\u010dkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i fokusiran je na pokretanje ICT start-ap preduze\u0107a. Nema raspolo\u017eivih podataka o kapitalnim ulaganjima.<\/p>\n

Ostale organizacije ekosistema u Srbiji<\/strong> \u2013 postoji niz drugih organizacija ekosistema u Srbiji koje nude usluge ekosistema koje pru\u017eaju informacije o finansiranju od strane poslovnih an\u0111ela, premda na manjem nivou. Ovde spadaju organizacije kao \u0161to su Nau\u010dno-tehnolo\u0161ki park Beograd (gde su sme\u0161teni Beogradski poslovni inkubator i Srpski fond za inovacionu delatnost), nau\u010dno-tehnolo\u0161ki parkovi u Ni\u0161u i \u010ca\u010dku, kao i brojni poslovni inkubatori\/inovacioni centri \u0161irom Srbije i zajedni\u010dki radni prostori.<\/p>\n

Procenjuje se da ukupna vrednost finansijskih investicija aktera koji ula\u017eu u oblast ekosistema ostvarenih u ranoj fazi razvoja u Srbiji iznosi izme\u0111u 1 i 2 miliona EUR na godi\u0161njem nivou. Za finansiranje u ranoj fazi razvoja je na godi\u0161njem nivou dostupno do 400,000 EUR.<\/p>\n

Crowdfunding: <\/strong>\u00a0<\/strong>U Srbiji postoji nekoliko lokalnih platformi za crowdfunding (masovno finansiranje): Crowd Funding RS<\/a> i Donacije RS<\/a>. Srbija tako\u0111e ima pristup platformi Indiegogo<\/a>, ali brojne srpske kampanje\u00a0 su sprovedene na Kickstarter<\/a>-u, iako Kickstarter nije dostupan u Srbiji. Od 2017. godine putem crowdfundinga je prikupljeno 653.134 USD u ukupno 570 kampanja, od kojih je 41 bila uspe\u0161na. Broj crowdfunding kampanja od 2012. godine porastao je za 400%.<\/p>\n

\n

Fondovi rizi\u010dnog kapitala:<\/strong> U Srbiji ne postoje fondovi rizi\u010dnog kapitala. Postoji nekoliko regionalnih fondova rizi\u010dnog kapitala koji imaju svoja predstavni\u0161tva u Srbiji za podr\u0161ku izgradnji kapaciteta portfolio kompanija, iako su ovi fondovi rizi\u010dnog kapitala registrovani u zemljama sa preferencijalnim poreskim statusom.<\/p>\n

Fond rizi\u010dnog kapitala sa najve\u0107om vidljivo\u0161\u0107u u Srbiji je Fond za inovativna preduze\u0107a (ENIF), kojim trenutno upravlja fond South Central Ventures. Ovo nije privatni fond akcijskog kapitala, ve\u0107 program koji finansira Evropska unija. Ukupan fond je vredan 40 miliona EUR za finansiranje investicija u fazama od po\u010detnog do rizi\u010dnog kapitala \u0161irom Zapadnog Balkana. Finansiranje je u iznosima od 100.000 EUR do 1,5 miliona EUR za investicije. Iznos godi\u0161njeg kapitalnog finansiranja koji je na raspolaganju za Srbiju iznosi 2 miliona EUR.<\/p>\n

Fondovi privatnog akcijskog kapitala:\u00a0 <\/strong>U Srbiji posluje pet kompanija za upravljanje investicionim fondovima koje upravljaju sa 231,5 miliona EUR imovine. Zakonom o investicionim fondovima regulisane su delatnosti investicionih fondova koji su pogodni za profesionalne investitore (fondovi privatnog akcijskog kapitala – prema AIFM Direktivi o menad\u017eerima alternativnih investicionih fondova u EU), kao i fondovi koji su pogodni za op\u0161tu populaciju (prema UCITS Direktivi o ulaganjima u prenosive hartije od vrednosti u EU).<\/p>\n

U Srbiji postoje dva registrovana fonda privatnog akcijskog kapitala, me\u0111utim vrednost imovine kojom se upravlja jeste bezna\u010dajna.<\/p>\n

Strani fondovi tako\u0111e ula\u017eu u srpske kompanije. Ovi fondovi su registrovani prevashodno u zemljama \u010dlanicama EU sa preferencijalnim poreskim statusom. Strani investitori su tokom proteklih deset godina pro\u0161irili svoje aktivnosti na srpskoj sceni.<\/p>\n

U Srbiji su najistaknutiji slede\u0107i fondovi akcijskog kapitala:<\/p>\n

Fond za pro\u0161irenje preduze\u0107a (ENEF)<\/strong><\/a> \u2013 ovo je projekat koji finansira EU, sestrinski je sa ENIF, a posluje u regionu Zapadnog Balkana. ENEF upravlja sa 100 miliona EUR i ula\u017ee u preduze\u0107a koja su u fazi pro\u0161irenja. Od svoga po\u010detka 2014. godine, program ENEF je investirao u niz malih i srednjih preduze\u0107a u Srbiji: Delmax – kompanija za proizvodnju i distribuciju automobilskih delova; Gomma Line – tako\u0111e u istoj grani industrije kao Delmax, kao i BG Reklam – kompanija koja se bavi prodajom materijala za stalna prodajna mesta. Fond ENEF nije objavio obim ulaganja u svoje kompanije.<\/p>\n

SEAF Balkan Fund<\/strong><\/a> –\u00a0 pokrenut 2005. godine, trenutno raspola\u017ee investicionim fondom u vrednosti od 13 miliona EUR, koji trenutno likvidira svoj portfolio i vra\u0107a sredstva investitorima. Investicije fonda SEAF Srbija iznose izme\u0111u 300.000 EUR i 1,5 miliona EUR. SEAF je investirao u Adore Chocolate, Finear, Factoring A2B Express, Gomex, i druge.<\/p>\n

Blue Sea Capital<\/strong><\/a> \u2013 posluje \u0161irom jugoisto\u010dne Evrope, ula\u017ee u preduze\u0107a sa potencijalom za regionalni rast. Fond Blue Sea je usmeren na investicije u rasponu od 5-15 miliona EUR. Fond je ulagao u brojne privatne pru\u017eaoce zdravstvenih usluga i zajedno sa drugim fondovima privatnog akcijskog kapitala ulo\u017eio sredstva u akviziciju kompanije Danube Foods Group.<\/p>\n

Srpski fond privatnog kapitala (SPEA)<\/strong><\/a> –\u00a0 osnovan 2010. godine sa ciljem podizanja svesti o privatnom kapitalu i rizi\u010dnom kapitalu u Srbiji. Iako ovih dana nije aktivan, na njihovom veb-sajtu navedeno je 20 korporativnih \u010dlanova, kao \u0161to su fondovi privatnog kapitala, advokatske kancelarije, savetodavne kompanije itd.<\/p>\n

Prema dostupnim informacijama, ukupan iznos ulaganja u mala i srednja preduze\u0107a u Srbiji iz fondova privatnog kapitala procenjuje se da je u protekloj deceniji bilo u vrednosti izme\u0111u 15-20 miliona EUR. Na godi\u0161njem nivou raspolo\u017eiva sredstva kapitalnog finansiranja za mala i srednja preduze\u0107a u Srbiji iznose 2-5 miliona EUR.<\/p>\n

Inicijalna javna ponuda (IPO)<\/strong><\/em> \u2014 2017. godine, EBRD i Beogradska berza (BELEX) pokrenule su projekat IPO Go na kojem je predstavljena prva IPO kompanija, Fintel Energija, koja je na tr\u017ei\u0161tu emitovala 6,5 miliona akcija u vrednosti od 27,4 miliona EUR za 20% kapitalne osnove preduze\u0107a.<\/p>\n

Fondovi za investiranje u nekretnine (REIT)<\/strong><\/em> \u2014 U Srbiji nema registrovanih fondova za investiranje u nekretnine. Zanimljivo je da je u Srbiji prisutan veliki broj kompanija koje predstavljaju privatne i institucionalne investitore koji ula\u017eu u nekretnine. Odre\u0111en broj \u010dine strani investicioni fondovi, dok ve\u0107inu \u010dine kompanije koje se bave investicijama i razvojem nekretnina.<\/p>\n

Najistaknutiji investitori su kompanije Zepter Real Estate, Globe Trade Center SA, investiciona grupa Atterbury, AFI Europe Hiprop Investments, BIG CEE i drugi. Ove istaknute kompanije ula\u017eu prvenstveno u tr\u017ene centre (Ada Mall, U\u0161\u0107e Shopping Mall, Delta Shopping Mall i druge tr\u017ene centre u Srbiji, Airport City Beograd, kao i drugi poslovni prostori za maloprodaju, itd.).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U ovoj \u010dlanku \u0107emo se fokusirati na: 1)\u00a0poslovnog an\u0111ela investitora i 2)\u00a0investitora rizi\u010dnog kapitala. Da bismo u nekoliko re\u010di napravili razliku izme\u0111u ova dva mo\u017eemo re\u0107i da poslovni an\u0111eo investitor ula\u017ee u pokretanje start-ap preduze\u0107a i start-ap ideje, sa manjim ulaganjima, dok investitor rizi\u010dnog kapitala ula\u017ee u zrelije kompanije i start-ap preduze\u0107a, sa ve\u0107im ulaganjima. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1096,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1097","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1097","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1097"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1097\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1101,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1097\/revisions\/1101"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1096"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1097"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1097"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1097"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}