{"id":1251,"date":"2021-06-01T14:35:32","date_gmt":"2021-06-01T12:35:32","guid":{"rendered":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/?p=1251"},"modified":"2021-06-01T14:43:09","modified_gmt":"2021-06-01T12:43:09","slug":"nedostatak-kvalifikovanih-i-kompetentnih-radnika-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srfp.bfconsulting.com\/sr\/nedostatak-kvalifikovanih-i-kompetentnih-radnika-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Nedostatak kvalifikovanih i kompetentnih radnika u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Odliv mozgova i gubitak kvalifikovane radne snage i zaposlenih. Gde su, kuda odlaze i \u0161ta mo\u017eemo u\u010diniti da prona\u0111emo i zadr\u017eimo radnike? Privu\u0107i radnike i zadr\u017eati zaposlene predstavlja ozbiljan problem u Srbiji.<\/em><\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

U ovoj diskusiji pokre\u0107emo niz pitanja zbog kojih srpski poslodavci nastoje da privuku i zadr\u017ee kvalifikovano osoblje. Prvo od njih jeste iseljavanje, koje su prouzrokovali ratovi, sankcije, ekonomske i politi\u010dke promene u Srbiji do kojih je do\u0161lo u drugoj polovini XX veka. U to vreme to je uglavnom bila migracija fizi\u010dkih radnika, koja se kasnije pro\u0161irila i na one sa visokim obrazovanjem. Ova pojava je postala poznata kao \u201eodliv mozgova\u201c i predstavlja gubitak intelektualnog i profesionalnog kapitala.<\/p>\n

Tako\u0111e se bavimo problemom neuskla\u0111enosti stru\u010dnih ve\u0161tina u Srbiji. Neuskla\u0111enost stru\u010dnih ve\u0161tina prepoznata je kao jedan od glavnih izazova za kreatore politike i zainteresovane za oblast obrazovanja i zapo\u0161ljavanja. U zemljama u tranziciji kao \u0161to je Srbija, ova neuskla\u0111enost je posledica ekonomskog restrukturiranja, tehnolo\u0161kog napretka i demografskih faktora kao \u0161to su starenje i iseljavanje.<\/p>\n

I kona\u010dno, u Srbiji se danas vodi borba za talente. Ali tako\u0111e postoji i \u201eparadoks talenata\u201c, koji obja\u0161njava da i pored prekomerne ponude na tr\u017ei\u0161tu rada preduze\u0107a ne uspevaju da prona\u0111u talente kakvi su im potrebni. Preduze\u0107a se suo\u010davaju sa paradoksom kada je re\u010d o zapo\u0161ljavanju mladih i razvijaju alate i politike usmerene na privla\u010denje i zadr\u017eavanje takvih preko potrebnih talenata. Preduze\u0107a uo\u010davaju da sada\u0161nji obrazovni sistem ne zadovoljava trenutne potrebe za potrebnim ve\u0161tinama.<\/p>\n

Iseljavanje kao trajni problem<\/strong><\/h3>\n

Pored proizvoda i usluga koje Srbija proizvodi za izvoz, jednu od najzna\u010dajnijih stavki izvoza iz Srbije \u010dine, na\u017ealost, radnici. 14% srpskog stanovni\u0161tva \u017eivi izvan zemlje, a doznake od ove grupe dosti\u017eu 8% ukupnog raspolo\u017eivog dohotka Srbije. Poslednjih godina, broj srednje kvalifikovanih radnika koji odlaze u inostranstvo pove\u0107ao se u pore\u0111enju sa brojem nisko kvalifikovanih radnika.<\/p>\n

Procenat migranata koji dolaze u Evropsku uniju radi obrazovanja je u stagnaciji posmatrano u apsolutnim odnosno u opadanju u relativnim brojkama. Uobi\u010dajene pojave \u201eodliva mozgova\u201c u ovom trenutku su postale ujedna\u010dene. Me\u0111utim, Srbija \u0107e u srednjoro\u010dnoj budu\u0107nosti i dalje biti u podre\u0111enom polo\u017eaju zbog privla\u010dnosti EU gde su ve\u0107e plate pa \u0107e se na nju gledati kao na zemlju izvoznicu radne snage.<\/p>\n

Srbija treba da prilagodi svoju politiku pove\u0107anja ponude kvalifikovanih radnika u zemlji tako \u0161to \u0107e vi\u0161e ulagati u visokokvalitetno obrazovanje, ne samo u visoko obrazovanje, ve\u0107 bi trebalo da nadgleda koje stru\u010dne ve\u0161tine nedostaju i za kojim zanimanjima postoji tra\u017enja na lokalnom tr\u017ei\u0161tu rada (kao \u0161to su informaciono-komunikacione tehnologije, proizvodnja, ma\u0161instvo, gra\u0111evinarstvo i drumski transport), tako da se nacionalni obrazovni sistem mo\u017ee prilagoditi u cilju pru\u017eanja ve\u0107e ponude zanimanja za kojima vlada velika potra\u017enja, \u010dak i ako to zna\u010di da \u0107e neki od radnika koji pro\u0111u obuku svejedno napustiti zemlju.<\/p>\n

Srbija od 1960-ih kroz emigraciju obezbe\u0111uje priliv radnika u Nema\u010dku i druge zapadnoevropske zemlje. Devedesetih godina pro\u0161log veka talas emigracije je ponovo dobio na snazi usled politi\u010dkih previranja i te\u0161ke ekonomske situacije izazvane raspadom Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n\n
\"\"<\/td>\nVladimir Damnjanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Direktor HR sektora za kompaniju
\nContinental u Srbiji
\n<\/span>Intervju za Stanton-Chase<\/td>\n<\/tr>\n

Po Va\u0161em mi\u0161ljenju, koliko se tr\u017ei\u0161te rada promenilo u prethodne tri godine i u kom smeru \u0107e se kretati u budu\u0107nosti? <\/strong><\/p>\n

V.D.<\/strong>: Tr\u017ei\u0161te rada se zna\u010dajno promenilo tokom poslednje tri godine. Ova promena postavlja nove zahteve pred HR kao profesiju i name\u0107e potrebu da se redefini\u0161e uloga HR u poslovnim sistemima. Na tr\u017ei\u0161tu rada su uo\u010deni slede\u0107i dominantni trendovi:<\/p>\n

1. Smanjenje nezaposlenosti do kojeg je do\u0161lo usled novih investicija, razvoja srpske privrede i odliva kvalifikovanih radnika u inostranstvo. Ovaj trend dovodi do ve\u0107e konkurencije me\u0111u kompanijama na tr\u017ei\u0161tu i prouzrokuje ve\u0107i pritisak na kompanije da bolje upravljaju i deluju atraktivnije, dok istovremeno uravnote\u017euje ukupne tro\u0161kove njihovog sistema naknada.<\/p>\n

2. Redefinisanje koncepta atraktivnosti poslodavaca i promena u rangiranju najatraktivnijih industrija. U ovom trenutku, za ve\u0107inu kandidata najatraktivnija je IT industrija. To proishodi iz visokog nivoa brige o zaposlenima koja se pru\u017ea kroz atraktivan sistem naknada i beneficija, dobre ravnote\u017ee izme\u0111u poslovnog i privatnog \u017eivota, fleksibilnog radnog vremena i fleksibilnih oblika zapo\u0161ljavanja. Ostale industrije \u0107e morati da prate sve ove trendove kako bi mogle da privuku i da zadr\u017ee kvalifikovanu radnu snagu.<\/p>\n

Bilten Stanton-Chase, br. 20, 2019.<\/em><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Devedesete godine XX veka su se razlikovale od \u0161ezdesetih, ali je poslednjih godina zabele\u017een porast. Prema statistikama Ujedinjenih nacija, u inostranstvu svoje prebivali\u0161te ima 950.000 migranata, odnosno otprilike 14% ukupnog stanovni\u0161tva Srbije. Dve tre\u0107ine iseljenika odlazi u Zapadnu Evropu, dok 40% ima prebivali\u0161te u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Kao i druge zemlje Jugoisto\u010dne Evrope, Srbija se suo\u010dava sa ozbiljnim problemom iseljavanja. U pore\u0111enju sa svojim susedima, Srbija se najverovatnije nalazi u boljoj situaciji. Najnoviji trend odlaska iseljenika prouzrokovan je potra\u017enjom u rastu\u0107im i bogatim ekonomijama u kontinentalnoj Evropi. Ve\u0107ina iseljenika \u017eeljno prihvata priliku za odlazak na privremeni rad, a ne posao na du\u017ei rok. Prema nedavno objavljenim podacima, Srbija nije na gubitku odlaskom kvalifikovanih radnika u inostranstvo, jer, naprotiv, Srbija privla\u010di zna\u010dajan broj studenata koji se doseljavaju sa Zapadnog Balkana, \u010dime se pobolj\u0161ava njen migracioni bilans u pogledu visokokvalifikovanih radnika.<\/p>\n

Srbija i problem talenata<\/strong><\/h3>\n

Kompanije se suo\u010davaju sa paradoksom talenata. Kao \u0161to je navedeno u izve\u0161taju Deloitte-a: \u201eIako postoji vi\u0161ak lica koja tra\u017ee posao, neke kompanije se suo\u010davaju sa manjkom radnika u kriti\u010dnim oblastima gde imaju najve\u0107u potrebu da privuku i zadr\u017ee visokokvalifikovane talente.\u201c Uzimaju\u0107i u obzir stopu nezaposlenosti koja u Srbiji iznosi 12,7%, dve tre\u0107ine kompanija obuhva\u0107enih istra\u017eivanjem Deloitte-a navodi da dugoro\u010dno posmatrano imaju pote\u0161ko\u0107e u zapo\u0161ljavanju visokokvalitetnog osoblja. Bez obzira na visoku stopu nezaposlenosti me\u0111u mladima u Srbiji (blizu 30%), vi\u0161e od polovine anketiranih preduze\u0107a ima pote\u0161ko\u0107e u pronala\u017eenju i zapo\u0161ljavanju mladih zbog boljih prilika za rad koje imaju u inostranstvu. To je pak dovelo do borbe za talente, dok su preduze\u0107a primorana da se fokusiraju na razvoj politika usmerenih na privla\u010denje i zadr\u017eavanje talenata. Okru\u017eenje koje \u0107e zaposlenima pru\u017eiti priliku da rade na zanimljivim projektima postalo je najva\u017eniji faktor za zadr\u017eavanje talenata. Strane kompanije su uspe\u0161nije od doma\u0107ih u zapo\u0161ljavanju visokokvalitetnog osoblja; iako i jedni i drugi napominju da trenutni obrazovni sistem ne zadovoljava potrebe za zapo\u0161ljavanjem.<\/p>\n

Po istra\u017eivanju sprovedenom me\u0111u kompanijama, zaklju\u010dak je da se doma\u0107e i strane kompanije suo\u010davaju sa pote\u0161ko\u0107ama u zapo\u0161ljavanju visokokvalitetnog osoblja. Jedan od razloga takvog stanja jeste to \u0161to obrazovni sistem nedovoljno podsti\u010de razvoj kreativnosti i istra\u017eiva\u010dkih ve\u0161tina. U Srbiji je svega 9,9% ispitanika potpuno zadovoljno svojim studijskim programom, dok 59,6% njih smatra da su obrazovni programi u inostranstvu bolji nego u Srbiji, iz razloga \u0161to u inostranstvu njihovi vr\u0161njaci sti\u010du vi\u0161e prakti\u010dnog znanja.<\/p>\n\n\n\n\n
\"\"<\/td>\nRadmila Vukovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Direktorka HR sektora u Somboledu (Lactalis Group)
\nIntervju za Santon-Chase<\/td>\n<\/tr>\n

Verujete li da \u0107e budu\u0107nost doneti projektno zapo\u0161ljavanje ili \u0107e i dalje biti dominantno stalno zaposlenje?<\/strong><\/p>\n

R.V.: <\/strong>Mislim da \u0107e u budu\u0107nosti projektno zapo\u0161ljavanje biti sve prisutnije u svim segmentima menad\u017ementa, administracije, informacionih nauka, gra\u0111evinarstva, zapravo svuda gde je to mogu\u0107e i gde projekti zaista postoje. To pru\u017ea fleksibilnost u pogledu radnog vremena i prostora, zajedni\u010dki cilj, odabir tima, vremenski okvir i izvestan ose\u0107aj slobode. Sve su to prednosti koje \u0107e s vremenom postajati sve va\u017enije, posebno za budu\u0107e generacije.<\/p>\n

Isto tako, sigurna sam da \u0107e paralelno s time opstati i model zapo\u0161ljavanja na du\u017ei rok. Mislim pre svega u proizvodnim organizacijama. Tamo gde imate svakodnevnu proizvodnju i svakodnevno snabdevanje tr\u017ei\u0161ta, gde morate da ispunite razli\u010dite ISO, HACAP i druge standarde, gde morate da imate stalan broj zaposlenih koji su kvalifikovani za tu vrstu proizvodnje, koji moraju da ispunjavaju odre\u0111ene zdravstvene, higijenske\/sanitarne uslove, da budu obu\u010deni za rukovanje ma\u0161inama na pouzdan i bezbedan na\u010din itd. Iz ovih razloga, poslodavci \u0107e biti motivisani da zadr\u017ee model dugoro\u010dnog zapo\u0161ljavanja, dok \u0107e zaposleni u okviru tog modela imati vi\u0161i nivo socijalne za\u0161tite.<\/p>\n

Bilten Stanton-Chase, br. 20, 2019.<\/em><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Ekonomska situacija u Srbiji se pobolj\u0161avala tokom poslednjih deset do dvadeset godina, \u0161to obuhvata i klju\u010dne pokazatelje zaposlenosti. Postoje grupe koje su zapostavljene, pre svega me\u0111u \u017eenama i ranjivim dru\u0161tvenim grupama, kao i problem sa mladima koji poku\u0161avaju da na\u0111u svoje mesto na tr\u017ei\u0161tu rada. Sveukupno, nivo obrazovanja se pove\u0107ao u poslednjih trideset godina, ali ovaj napredak nije se poklapao sa ve\u0161tinama i sposobnostima tra\u017eenim na tr\u017ei\u0161tu rada. Na\u017ealost, istra\u017eivanje potreba poslodavaca pokazuje da postoji slabo poklapanje onoga \u0161to proizvodi obrazovni sistem i ve\u0161tina koje se tra\u017ee na tr\u017ei\u0161tu, \u0161to najvi\u0161e dolazi do izra\u017eaja u srednjim \u0161kolama (sa naglaskom na strukovnim \u0161kolama) i na tre\u0107em nivou (univerzitetskog) obrazovanja. Ostaje nada da \u0107e stru\u010dna praksa ili radni programi koji se zasnivaju na dualnom obrazovanju smanjiti ovaj jaz.<\/p>\n

S obzirom na pote\u0161ko\u0107e koje diplomci imaju pri prelasku na prvo radno mesto, \u010dini se da neuskla\u0111enost izme\u0111u ve\u0161tina kojima se podu\u010davaju i ve\u0161tina koje se o\u010dekuju na poslu predstavlja prepreku za mla\u0111e osobe. Nedostatak prakti\u010dne obuke diplomaca jedan je od naj\u010de\u0161\u0107e navo\u0111enih razloga koje poslodavci isti\u010du pri regrutovanju stru\u010dnih kandidata i zadr\u017eavanju mla\u0111ih osoba. S jedne strane, prekomerno obrazovanje tako\u0111e predstavlja problem, po\u0161to diplomci srednjeg i visokog nivoa obrazovanja ponekad prihvataju poslove ni\u017eeg nivoa kvalifikacija kako bi stekli iskustvo potrebno za prelazak na slede\u0107i nivo. Ovo mo\u017ee da deluje prihvatljivo, ali dugoro\u010dno predstavlja rizik jer poslodavac razvija ve\u0161tine radnika da bi zatim radnik pre\u0161ao tamo gde ima bolje mogu\u0107nosti. S druge strane, prekomerno obrazovanje je pokazatelj strukturne neuskla\u0111enosti, \u0161to zna\u010di da je potra\u017enja za radnom snagom u zemlji neujedna\u010dena, \u0161to pokazuje ekonomske probleme koji nastaju koncentracijom visokokvalifikovanih radnika u odre\u0111enim oblastima. Na kraju, mo\u017eda je problem zapravo u potra\u017enji za radnom snagom, prekomernom prilivu univerzitetskih diplomaca u ekonomiju.<\/p>\n

Prilagoditi obrazovanje tako da sadr\u017ei prakti\u010dnije i savremenije nastavne planove i programe u visokom obrazovanju i stru\u010dnom osposobljavanju moglo bi da bude re\u0161enje za situaciju prekomernog i nedovoljnog obrazovanja u srpskoj ekonomiji. Bez obzira na diskusiju, i dalje postoji velika grupa ljudi koji ne mogu da svoj nivo kvalifikacija i ve\u0161tina prilagode onome \u0161to se tra\u017ei za njihov posao.<\/p>\n

Kvalifikovana radna snaga za tr\u017ei\u0161te rada<\/strong><\/h3>\n

U poslednjih nekoliko godina do\u0161lo je do pove\u0107anja u otvaranju novih radnih mesta, iako su problemi sa zapo\u0161ljavanjem postali te\u017ei. Podaci iz istra\u017eivanja Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje (NSZ) pokazuju da poslodavci imaju sve ve\u0107e pote\u0161ko\u0107e u pronala\u017eenju odgovaraju\u0107ih radnika. Kompanije koje se naj\u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju sa ovim problemima jesu one koje se bave proizvodnjom (38,6% anketiranih), gra\u0111evinarstvom (37,7%), rudarstvom (33,3%), sme\u0161tajem i proizvodnjom hrane (32,2%), informaciono-komunikacionom tehnologijom (32,1%) i transportom i skladi\u0161tenjem (29,4%). Ve\u0107i procenat velikih kompanija, kao i onih u Vojvodini i Beogradu navodi da imaju problema sa pronala\u017eenjem kvalifikovanih radnika. U istra\u017eivanju NSZ, 69% preduze\u0107a koja su odgovarala na pitanja imalo je pote\u0161ko\u0107a u svim zanimanjima.<\/p>\n

Firme smatraju da jaz u ve\u0161tinama predstavlja glavni razlog problema u zapo\u0161ljavanju.<\/em><\/strong> Naj\u010de\u0161\u0107i razlozi navedeni u anketi NSZ bili su nedostatak znanja i ve\u0161tina kod radnika, kao i nedostatak radnog iskustva i nedostatak stru\u010dnjaka kakvi su potrebni. Nedostatak potrebnih ve\u0161tina i radnog iskustva stvorio je pote\u0161ko\u0107e u popunjavanju upra\u017enjenih radnih mesta, vi\u0161e nego \u0161to su to kandidati koji nisu prihvatili platu ili imali primedbe na uslove rada. Dakle, izgleda da su problemi zapo\u0161ljavanja zapravo vi\u0161e imaju veze sa jazom u ve\u0161tinama nego sa sku\u010denim tr\u017ei\u0161tem rada. S tim u vezi jeste nastavni plan i program u gimnazijama u Srbiji, koji nije osavremenjivan vi\u0161e od 20 godina sve do 2018. godine, iako se ekonomija razvijala. Istra\u017eivanje NSZ pokazalo je da je jaz u ve\u0161tinama vi\u0161e uticao na dinami\u010dna preduze\u0107a. Tehnolo\u0161ki inovativna preduze\u0107a u poslednjih nekoliko godina imaju ve\u0107u perspektivu rasta i vi\u0161e je verovatno da \u0107e takva preduze\u0107a zaposliti radnike, ali se ona suo\u010davaju sa nedostatkom stru\u010dnih ve\u0161tina me\u0111u kandidatima. Ovaj nedostatak stru\u010dnih ve\u0161tina \u0107e biti pogor\u0161an usled starenja stanovni\u0161tva i migracije.<\/p>\n

Jaz u stru\u010dnim ve\u0161tinama kod radnika u Srbiji nije nu\u017eno prouzrokovan nedostatkom obrazovanih radnika; to mo\u017ee biti i zbog neuskla\u0111enosti. <\/em><\/strong>Kompanije daju ve\u0107u platu obrazovanim radnicima. Me\u0111utim, nije nu\u017eno da diplome odgovaraju stru\u010dnim ve\u0161tinama koje se tra\u017ee, koje delimi\u010dno zavise od kvaliteta i relevantnosti obrazovanja i stru\u010dne obuke. U stvari, prema istra\u017eivanju NSZ iz 2018. godine, 22% nezaposlenih gra\u0111ana Srbije sa fakultetskim obrazovanjem i dalje ne uspeva da na\u0111e posao; 25% njih sebe smatraju prekvalifikovanim, a 50% onih sa fakultetskim obrazovanjem ka\u017ee da za njihov posao nije potreban njihov nivo obrazovanja.<\/p>\n

Povezanost obrazovanja sa privatnim sektorom mogla bi biti te\u0161nja.<\/em><\/strong> Istra\u017eivanje NSZ o poslodavcima pokazalo je da preduze\u0107a nisu zadovoljna rezultatima obrazovanja. Me\u0111utim, manje od polovine srpskih preduze\u0107a pru\u017ea mogu\u0107nost obuke na radnom mestu, pri \u010demu preduze\u0107a sara\u0111uju sa obrazovnim sistemom samo radi obuke, regrutovanja i prakse, umesto da to \u010dine na strate\u0161kom nivou, to jest radi razvoja nastavnog plana i programa.<\/p>\n

Negativni efekti koje oporezivanje ima na otvaranje novih radnih mesta i investicije.<\/em> <\/strong>Klasifikacija radnog statusa ima odre\u0111ene poreske implikacije, pri \u010demu struktura srpskog poreskog sistema pru\u017ea sna\u017ene podsticaje poslodavcima da u nekim slu\u010dajevima pogre\u0161no klasifikuju radnika. \u0160to se ti\u010de poreza, klasifikovanje radnika kao samozaposlenog bolje je od statusa zaposlenog. Podsticaj za pogre\u0161nu klasifikaciju posla sa visokim primanjima potencijalno mo\u017ee imati zna\u010dajne implikacije u pogledu poreskih prihoda i socijalne za\u0161tite. Pojednostavljivanje poreskih re\u017eima i uvo\u0111enje poreskih nameta za razli\u010dite kategorije radnika pru\u017eilo bi bolje podsticaje za ispravno klasifikovanje rada i smanjeno izbegavanje poreza.<\/p>\n

Izvori kori\u0161\u0107eni u ovom dokumentu:<\/em><\/p>\n

    \n
  1. Kakvo je uzajamno delovanje migracije, ljudskog kapitala i tr\u017ei\u0161ta rada u Srbiji (How Migration, Human Capital and the Labor Market Interact in Serbia)<\/em>. Mihail Arandarenko za Evropsku fondaciju za obuku, januar 2021.<\/li>\n
  2. Merenje neuskla\u0111enosti stru\u010dnih ve\u0161tina u Srbiji (Skills Mismatch Measurement in Serbia<\/em>). Vladimir Vasi\u0107, PhD, za Evropsku fondaciju za obuku, 2019.<\/li>\n
  3. Negovanje i zadr\u017eavanje talenata u Srbiji (<\/em>Nurturing and Retaining Talents in Serbia<\/em>). <\/em>Neboj\u0161a Savi\u0107, Branka Dra\u0161kovi\u0107, Jelisaveta Lazarevi\u0107, Ema Marinkovic, mart 2020.<\/li>\n
  4. Dru\u0161tveni brifing Srbije: Uzroci odliva mozgova i re\u0161enja \u2013 slu\u010daj Srbije (Serbia Social Briefing: Causes of Brain Drain and Solutions \u2013 the Case for Serbia). <\/em>Institut za Kinu i Centralnu i Isto\u010dnu Evropu, ISSN: 2560-1601, Vol. br. 3 (RS), april 2019.<\/li>\n
  5. Tr\u017ei\u0161te rada – nova agenda za privredni rast Srbije (Labor Market for Growth \u2013 New Growth Agenda). <\/em>Svetska banka. Trang Nguyen i Gonzalo Reyes, 2020.<\/li>\n
  6. Bilten Stanton-Chase. <\/em>sveska 20, 2019.<\/li>\n<\/ol>\n