Poslovni anđeli i finansiranje rizičnim kapitalom u Srbiji
U ovoj članku ćemo se fokusirati na: 1) poslovnog anđela investitora i 2) investitora rizičnog kapitala. Da bismo u nekoliko reči napravili razliku između ova dva možemo reći da poslovni anđeo investitor ulaže u pokretanje start-ap preduzeća i start-ap ideje, sa manjim ulaganjima, dok investitor rizičnog kapitala ulaže u zrelije kompanije i start-ap preduzeća, sa većim ulaganjima. Investicije poslovnog anđela su rizičnije jer predstavljaju finansijska ulaganja u takoreći nepoznat biznis, dok investicije rizičnog kapitala predstavljaju ulaganje većih iznosa u relativno stabilnu i proverenu poslovnu ideju.
Šta je finansiranje akcijskim kapitalom? Finansiranje akcijskim kapitalom predstavlja proces prikupljanja kapitala prodajom akcija odnosno procenta vlasništva u preduzeću. Preduzeće može imati potrebu za prikupljanjem novčanih sredstava zbog kratkoročne emisije deonica za plaćanje računa ili dugoročnog cilja investiranja radi proširenja svoga poslovanja. Procesom prodaje akcija kompanija prodaje vlasništvo nad kompanijom u zamenu za gotovinu.
Finansiranje akcijskim kapitalom se može vršiti iz više izvora, odnosno sredstvima koja potiču od porodice vlasnika, prijatelja, investitora ili izlaskom na berzu i prodajom akcija, recimo putem inicijalne javne ponude (IPO).
Iako se termin finansiranje akcijskim kapitalom odnosi na finansiranje javnih preduzeća kojima se trguje na berzi, ovaj termin se takođe odnosi na finansiranje privatnih kompanija ili direktno pojedinačno finansiranje bez posrednika.
Kako funkcioniše finansiranje akcijskim kapitalom? Finansiranje akcijskim kapitalom obuhvata prodaju običnog akcijskog kapitala, ali takođe i prodaju drugih instrumenata akcijskog kapitala i kvazi-akcijskog kapitala, kao što su preferencijalne akcije, konvertibilne akcije i drugi oblici kapitala koji uključuju obične akcije.
Poslovni anđeo investitor
Šta je poslovni anđeo investitor? Poslovni anđeo je privatni investitor sa značajnim finansijskim sredstvima (koji može biti investitor početnog kapitala, privatni investitor ili anđeo finansijer) koji obezbeđuje finansijski kapital za start-ap preduzeća ili preduzetnike u ranoj fazi razvoja poslovanja u zamenu za delimično vlasništvo nad akcijskim kapitalom u preduzeću. Obično ćete većinu anđela investitora pronaći među članovima svoje porodice i/ili prijateljima.
Ko su anđeli investitori? Većina poslovnih anđela investitora su pojedinci koji žele da ulažu u start-ap preduzeća u ranim fazama razvoja. Ulaganje u start-ap preduzeće u ovoj fazi jeste izuzetno rizično. Investitor obično ograničava svoj investitorski portfolio u ovoj fazi na manje od 10%. Anđeli investitori su obično bogati pojedinci koji preuzimaju rizik koji nose visoki prinosi od relativno nepoznate ideje u poređenju sa ulaganjem koje se vrši u poslove sa rizičnim kapitalom.
Anđeli investitori daju povoljnije uslove u odnosu na druge finansijere, jer oni ulažu u preduzetnika više nego u poslovnu ideju. Anđeo investitor je u suštini suprotnost investitoru rizičnog kapitala po tome što je fokusiran na to da se pokrene start-ap preduzeće, a ne na ostvarivanje profita.
Izvori finansiranja: Anđeli investitori obično koriste sopstveni novac u poređenju sa investitorima rizičnog kapitala koji vrše nadgledanje prikupljenog novca od drugih investitora i plasiraju ga u fond kojim se centralno upravlja. Međutim, anđeo investitor može biti frontmen, kojega finansira druga kompanija, trust ili investicioni fond, između ostalih vrsta lica koja mu pružaju podršku.
Profil ulaganja: Nažalost, anđeli investitori koji obezbeđuju početni kapital za start-ap preduzeća u ranoj fazi razvoja verovatno će izgubiti sve što su uložili. Iskusniji anđeli investitori imaju unapred razrađenu izlaznu strategiju, opciju kupovine ili IPO kako bi ograničili rizik koji preuzimaju.
Iskusni anđeo investitor može imati portfolio sa internom stopom prinosa od 22%. Ovo može delovati privlačno za investitore, ali to može biti preskupo za vlasnika start-ap preduzeća. Banka može dati ponudu za mnogo jeftinije finansiranje, ali start-ap preduzeće obično ne može da ispuni uslove za dobijanje takvih zajmova. U ovom slučaju, anđeo investitor je savršeno rešenje za start-ap preduzeće kojem je očajnički potrebno finansiranje.
Poslednjih godina došlo je do porasta investicija poslovnih anđela kao finansijskog instrumenta koji je postao primarni izvor finansiranja mnogih start-ap preduzeća.
Dodatna prednost anđela investitora: Pored infuzije finansijskih sredstava, anđeo investitor donosi i nefinansijska sredstva. Naime, poslovni anđeo donosi i svoje iskustvo pokretanja start-ap preduzeća, mentorstva i poslovnih veza sa spoljnim svetom. U nekim slučajevima već i same veze sa pravim akterima u datoj oblasti mogu biti dovoljne za pokretanje start-ap preduzeća. Na primer, ako pokretanje start-ap preduzeća u oblasti informacione i komunikacione tehnologije (ICT) podrži anđeo investitor koji naročito ulaže u pokretanje ICT start-ap preduzeća, dotični anđeo investitor može imati kontakte u Silicijumskoj dolini koji mogu biti od neprocenjive vrednosti za obezbeđivanje novog posla.
Investitor rizičnog kapitala
Šta je investitor rizičnog kapitala? Rizični kapitalista (VC) je investitor privatnog kapitala koji kompanijama koje pokazuju potencijal za visok rast obezbeđuje kapital u zamenu za udeo u akcijskom kapitalu. Investicije rizičnog kapitala mogu biti finansijska ulaganja u start-ap preduzeća ili podrška malim kompanijama koje žele da prošire svoje poslovanje ali nemaju pristup tržištima akcija. Rizični kapitalisti su spremni da investiraju u takve rizične kompanije jer tako mogu da ostvare značajan povraćaj ulaganja ako kompanija bude uspešna. Rizični kapitalisti često doživljavaju poslovni neuspeh zbog neizvesnosti koje podrazumeva poslovanje novih i još nedokazanih kompanija.
Jedan od načina na koji se poslovni anđeo može razlikovati od rizičnog kapitaliste je to što poslovni anđeo investira u kompaniju u najranijoj fazi razvoja i pri tom ulaže manje iznose, dok rizični kapitalista investira u kasnijoj fazi komercijalizacije start-ap preduzeća i pri tom ulaže veće iznose.
Uvid u investitora rizičnog kapitala: Rizični kapitalista može biti pojedinac, ali je verovatnije da je to fond sa ograničenim partnerstvom u koji finansijeri odnosno sponzori ulažu svoj novac u vidu investicija. U fondu obično postoji odbor koji donosi odluke o investicijama. Odbor razmatra kompanije čije poslovanje deluje obećavajuće u koje investitor rizičnog kapitala može da uloži udruženi kapital u zamenu za značajan udeo u akcijskom kapitalu. Investitor rizičnog kapitala će kasnije prodati svoj udeo u ovim kompanijama uz značajan povraćaj na uložena sredstva.
U poznate međunarodne investitore rizičnog kapitala spadaju Peter Theil, suosnivač kompanije PayPal i prvi investitor u Facebook, i Chris Sacca, jedan od prvih investitora u kompanije Twitter i Uber.
Investitori rizičnog kapitala traže jak menadžerski tim, veliko tržište i proizvod odnosno uslugu koja poseduje snažnu prednost u odnosu na konkurenciju ili mogućnost da poremete tržište. Investitori rizičnog kapitala su najčešće fokusirani na teme iz oblasti date industrije, uz mogućnost kupovine većeg procenta vlasništva u kompaniji kako bi ostvarili maksimalan uticaj na opšte upravljanje kompanijom.
Struktura investitora rizičnog kapitala: Finansijski dobrostojeća lica, penzijski fondovi, osiguravajuća društva, fondacije i korporativni penzijski fondovi mogu udružiti novčana sredstva i dati ih na upravljanje investitoru rizičnog kapitala. Firma investitora rizičnog kapitala upravlja fondom, s tim što investitori imaju ograničeno partnerstvo u fondu. Investitor rizičnog kapitala ulaže u kompanije koje su previše rizične za banke i tržišta kapitala.
Naknada: Menadžment investitora rizičnog kapitala dobija nadoknadu u vidu naknada za upravljanje i zarađenih kamata. Generalno pravilo je da se 20% dobiti isplaćuje kompaniji koja upravlja fondom privatnog akcijskog kapitala, dok ostatak sleduje partnerima koji su investirali u fond.
Poslovni anđeli i scena rizičnog kapitala u Srbiji
U nastavku je tabela koja prikazuje iznos akcijskog kapitala kao osnove finansiranja MSP u Srbiji, prikazano po finansijskim institucijama i veličini i potrebama preduzeća. Brojevi uneti u tabelu predstavljaju procene dobijene na osnovu istraživanja sprovedenih u periodu od tri do pet godina (2013-2018) i očekivani iznos raspoloživih sredstava u narednom periodu.
| Izvor finansiranja /faza poslovanja | EUR, u hiljadama |
| Start-ap preduzeća, poslovni habovi i akceleratori | 400 |
| Poslovni anđeli investitori | 300 |
| Fondovi rizičnog kapitala | 2.000 |
| Fondovi privatnog akcijskog kapitala | 2.000*–5.000** |
| Ukupno | 4.700–7.700 |
| Početni kapital i pokretanje start-ap preduzeća | 2.700 |
| Rast i širenje poslovanja | 2.000–5.000 |
| Ukupno | 4.700–7.700 |
Izvor: istraživanje ponude finansiranja akcijskog kapitala za mala i srednja preduzeća u Srbiji, Cardno Emerging Markets, USAID 2018.
*procena na osnovu godišnjeg ulaganja ostvarenog tokom 2017. godine
** procena na osnovu očekivanog potencijala lokalnih fondova
Iz ovog izveštaja može se videti da je finansiranje zasnovano na akcijskom kapitalu u Srbiji prilično ograničeno. Tabela prikazuje zastupljenost finansiranja na svim nivoima, koje je zapravo vrlo ograničeno. Preduzetnički ekosistem u Srbiji je prilično nerazvijen, nedostaje podrška u vidu državnih podsticaja a nema ni aktera iz privatnog sektora koji bi u značajnijoj meri preuzeli vođstvo. Još jedan problem u Srbiji čini nedostatak kulture ulaganja u akcijski kapital. Srpska preduzeća su orijentisana na porodično poslovanje i vrlo su nesklona spoljnim ulaganjima, tako da su više usmerena na rast pomoću sredstava koja vlasniku omogućavaju potpunu kontrolu nad poslovanjem.
Investiciona scena poslovnih anđela: Investiciona scena poslovnih anđela u Srbiji je evoluirala od 2010. godine. Investiciona scena poslovnih anđela varira u pogledu namera i intervencija aktera. Akteri koji se pojavljuju na investicionoj sceni poslovnih anđela:
Srpska mreža poslovnih anđela – prva na sceni sa investicijama poslovnih anđela, posluje od 2009. godine, a od 2013. godine ima sertifikat EBAN-a. SBAN sebe opisuje kao udruženje koje pruža altruističku podršku ekosistemu i nema za cilj olakšavanje samih investicija.
Belgrade Venture Forum – Već skoro deset godina, Beogradski preduzetnički forum svake godine organizuje trodnevne konferencije o investicionom ambijentu. Ovom događaju svake godine prisustvuje skoro 400 entuzijasta zainteresovanih za investiciono poslovanje i ekosistem, koji drže prezentacije za 30 start-ap preduzeća i 50 poslovnih anđela investitora.
Angel List – svetska platforma za poslovne anđele investitore takođe sadrži i stranicu za srpske investitore. Navedeno je 22 lica koja sebe predstavljaju kao investitore, od kojih su 12 stvarno imali anđeoske investicije koje čine ukupno 80 investicija.
Organizacije za razvoj preduzetništva u ekosistemu malih i srednjih preduzeća: poslovni habovi, prostori za zajednički rad, akceleratori, preduzetnički centri itd. postoje od 2010. godine, pri čemu je u poslednjih pet godina došlo do širenja organizacija u ovoj oblasti. Ove organizacije se obično bave organizovanjem obuka, pospešivanjem procesa poslovanja i slično za start-ap preduzeća koja pregovaraju o kapitalnoj osnovi preduzeća. Ove organizacije takođe nude radne prostore koji se dele s drugim start-ap preduzećima, mentorstvo, povezivanje sa međunarodnim mrežama, poslovna okupljanja i još mnogo toga. Glavni akteri u ovom polju su:
StartLabs – najverovatnije prvi poslovni akcelerator u Srbiji, osnovan 2013. godine, iako sami sebe predstavljaju više kao anđela investitora. StartLabs raspolaže sa dve kancelarije, jednom u Beogradu i drugom u San Francisku. Prema nedavno dobijenim informacijama, StartLabs je ostvario 11 investicija u start-ap preduzećima u Srbiji i u regionu Balkana. Investicije su ostvarene u vrednosti do 50.000 EUR za 10-15% kapitalne osnove preduzeća.
SEE ICT – pokrenut 2010. godine sa ciljem razvijanja scene start-ap preduzeća, sa naglaskom na informacionu i komunikacionu tehnologiju (ICT) i obaveštavanje o oglasima za posao u ICT kompanijama. Podaci o ostvarenim ulaganjima su oskudni, ali smo uočili da je od pre nekoliko godina njihov poslovni akcelerator ostvario ulaganja koja su dostigla skoro milion EUR, uz niz investicija finansiranih iz EU, investicionog programa ELEVEN u Bugarskoj.
Nova Iskra – osnovana 2012. godine kao dizajn inkubator. Nova Iskra se ne bavi sticanjem kapitalne osnove preduzeća u kompanijama koje se razvijaju preko inkubatora, već nudi mogućnosti za ostvarivanje zarade kroz projekte i komercijalne aktivnosti.
ICT Hub – počeo je sa radom 2013. godine, tako što je nekoliko osnivača došlo na ideju da razvija ICT start-ap preduzeća u Srbiji. ICT Hub nudi radni prostor za start-ap preduzeća, mentorstvo, poslovna okupljanja, međunarodno umrežavanje i finansiranje. Fond ICT Ventures, deoničarski ogranak ICT Hub-a, finansira i ulaže u MSP u iznosima do 50.000 EUR za 5-15% kapitalne osnove preduzeća i priliku za dalje ulaganje u drugom krugu. U 2017. godini fond ICT Ventures je ostvario 6 investicija uz ukupnu vrednost od 250,000 EUR.
Impact Hub – počeo je sa radom 2013. godine i jedan je od 100 ureda za sprovođenje uticaja koji posluju širom sveta. Impact Hub Beograd nudi iznose do 50.000 EUR zajedno sa mentorstvom i ostalim uslugama za start-ap preduzeća. Imaju sedam investicija u start-ap preduzeća u Srbiji.
Novosadski poslovni inkubator – osnovan 2010. godine sa fizičkim prostorom za poslovnu inkubaciju, mada postoji još od 2004. godine kroz delatnosti virtuelnog inkubatora, tako da je u periodu do 2010. godine osnovano 100 kompanija koje su zaradile blizu 100 miliona EUR. Novosadski inkubator je povezan sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i fokusiran je na pokretanje ICT start-ap preduzeća. Nema raspoloživih podataka o kapitalnim ulaganjima.
Ostale organizacije ekosistema u Srbiji – postoji niz drugih organizacija ekosistema u Srbiji koje nude usluge ekosistema koje pružaju informacije o finansiranju od strane poslovnih anđela, premda na manjem nivou. Ovde spadaju organizacije kao što su Naučno-tehnološki park Beograd (gde su smešteni Beogradski poslovni inkubator i Srpski fond za inovacionu delatnost), naučno-tehnološki parkovi u Nišu i Čačku, kao i brojni poslovni inkubatori/inovacioni centri širom Srbije i zajednički radni prostori.
Procenjuje se da ukupna vrednost finansijskih investicija aktera koji ulažu u oblast ekosistema ostvarenih u ranoj fazi razvoja u Srbiji iznosi između 1 i 2 miliona EUR na godišnjem nivou. Za finansiranje u ranoj fazi razvoja je na godišnjem nivou dostupno do 400,000 EUR.
Crowdfunding: U Srbiji postoji nekoliko lokalnih platformi za crowdfunding (masovno finansiranje): Crowd Funding RS i Donacije RS. Srbija takođe ima pristup platformi Indiegogo, ali brojne srpske kampanje su sprovedene na Kickstarter-u, iako Kickstarter nije dostupan u Srbiji. Od 2017. godine putem crowdfundinga je prikupljeno 653.134 USD u ukupno 570 kampanja, od kojih je 41 bila uspešna. Broj crowdfunding kampanja od 2012. godine porastao je za 400%.
Fondovi rizičnog kapitala: U Srbiji ne postoje fondovi rizičnog kapitala. Postoji nekoliko regionalnih fondova rizičnog kapitala koji imaju svoja predstavništva u Srbiji za podršku izgradnji kapaciteta portfolio kompanija, iako su ovi fondovi rizičnog kapitala registrovani u zemljama sa preferencijalnim poreskim statusom.
Fond rizičnog kapitala sa najvećom vidljivošću u Srbiji je Fond za inovativna preduzeća (ENIF), kojim trenutno upravlja fond South Central Ventures. Ovo nije privatni fond akcijskog kapitala, već program koji finansira Evropska unija. Ukupan fond je vredan 40 miliona EUR za finansiranje investicija u fazama od početnog do rizičnog kapitala širom Zapadnog Balkana. Finansiranje je u iznosima od 100.000 EUR do 1,5 miliona EUR za investicije. Iznos godišnjeg kapitalnog finansiranja koji je na raspolaganju za Srbiju iznosi 2 miliona EUR.
Fondovi privatnog akcijskog kapitala: U Srbiji posluje pet kompanija za upravljanje investicionim fondovima koje upravljaju sa 231,5 miliona EUR imovine. Zakonom o investicionim fondovima regulisane su delatnosti investicionih fondova koji su pogodni za profesionalne investitore (fondovi privatnog akcijskog kapitala – prema AIFM Direktivi o menadžerima alternativnih investicionih fondova u EU), kao i fondovi koji su pogodni za opštu populaciju (prema UCITS Direktivi o ulaganjima u prenosive hartije od vrednosti u EU).
U Srbiji postoje dva registrovana fonda privatnog akcijskog kapitala, međutim vrednost imovine kojom se upravlja jeste beznačajna.
Strani fondovi takođe ulažu u srpske kompanije. Ovi fondovi su registrovani prevashodno u zemljama članicama EU sa preferencijalnim poreskim statusom. Strani investitori su tokom proteklih deset godina proširili svoje aktivnosti na srpskoj sceni.
U Srbiji su najistaknutiji sledeći fondovi akcijskog kapitala:
Fond za proširenje preduzeća (ENEF) – ovo je projekat koji finansira EU, sestrinski je sa ENIF, a posluje u regionu Zapadnog Balkana. ENEF upravlja sa 100 miliona EUR i ulaže u preduzeća koja su u fazi proširenja. Od svoga početka 2014. godine, program ENEF je investirao u niz malih i srednjih preduzeća u Srbiji: Delmax – kompanija za proizvodnju i distribuciju automobilskih delova; Gomma Line – takođe u istoj grani industrije kao Delmax, kao i BG Reklam – kompanija koja se bavi prodajom materijala za stalna prodajna mesta. Fond ENEF nije objavio obim ulaganja u svoje kompanije.
SEAF Balkan Fund – pokrenut 2005. godine, trenutno raspolaže investicionim fondom u vrednosti od 13 miliona EUR, koji trenutno likvidira svoj portfolio i vraća sredstva investitorima. Investicije fonda SEAF Srbija iznose između 300.000 EUR i 1,5 miliona EUR. SEAF je investirao u Adore Chocolate, Finear, Factoring A2B Express, Gomex, i druge.
Blue Sea Capital – posluje širom jugoistočne Evrope, ulaže u preduzeća sa potencijalom za regionalni rast. Fond Blue Sea je usmeren na investicije u rasponu od 5-15 miliona EUR. Fond je ulagao u brojne privatne pružaoce zdravstvenih usluga i zajedno sa drugim fondovima privatnog akcijskog kapitala uložio sredstva u akviziciju kompanije Danube Foods Group.
Srpski fond privatnog kapitala (SPEA) – osnovan 2010. godine sa ciljem podizanja svesti o privatnom kapitalu i rizičnom kapitalu u Srbiji. Iako ovih dana nije aktivan, na njihovom veb-sajtu navedeno je 20 korporativnih članova, kao što su fondovi privatnog kapitala, advokatske kancelarije, savetodavne kompanije itd.
Prema dostupnim informacijama, ukupan iznos ulaganja u mala i srednja preduzeća u Srbiji iz fondova privatnog kapitala procenjuje se da je u protekloj deceniji bilo u vrednosti između 15-20 miliona EUR. Na godišnjem nivou raspoloživa sredstva kapitalnog finansiranja za mala i srednja preduzeća u Srbiji iznose 2-5 miliona EUR.
Inicijalna javna ponuda (IPO) — 2017. godine, EBRD i Beogradska berza (BELEX) pokrenule su projekat IPO Go na kojem je predstavljena prva IPO kompanija, Fintel Energija, koja je na tržištu emitovala 6,5 miliona akcija u vrednosti od 27,4 miliona EUR za 20% kapitalne osnove preduzeća.
Fondovi za investiranje u nekretnine (REIT) — U Srbiji nema registrovanih fondova za investiranje u nekretnine. Zanimljivo je da je u Srbiji prisutan veliki broj kompanija koje predstavljaju privatne i institucionalne investitore koji ulažu u nekretnine. Određen broj čine strani investicioni fondovi, dok većinu čine kompanije koje se bave investicijama i razvojem nekretnina.
Najistaknutiji investitori su kompanije Zepter Real Estate, Globe Trade Center SA, investiciona grupa Atterbury, AFI Europe Hiprop Investments, BIG CEE i drugi. Ove istaknute kompanije ulažu prvenstveno u tržne centre (Ada Mall, Ušće Shopping Mall, Delta Shopping Mall i druge tržne centre u Srbiji, Airport City Beograd, kao i drugi poslovni prostori za maloprodaju, itd.).