Organska proizvodnja u Srbiji — Kako do profita?
Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.
Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo.
— Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države — kaže Radojko Luković iz Arilja.
Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.
— Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima — kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje — tvrde zadrugari.
— Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike — kaže Božo Joković — direktor PSZZ Naši voćari Arilje.
Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.
— Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču — kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta Drenovac.
Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.
Izvor: www.rts.rs