Odrastavši na Zlatiboru (Čajetinski okrug), u svom rodnom gradu je stekao veoma dobro znanje o turizmu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Zlatibor je najposećenije planinsko mesto u Srbiji, gde se beleži 500.000 noćenja godišnje, dok samo mesto Zlatibor ima svega 2.821 stanovnika tokom cele godine. Ako ste odrasli na Zlatiboru, najverovatnije ste se bavili nekim poslom vezanim za turizam.

Zlatiborski region ukratko

• 286.549 stanovnika (fizički je to jedan od većih okruga u Srbiji)
• 500.000 noćenja, najviše u Srbiji
• Najduža skijaška gondola na svetu dužine 95 km nalazi se na Zlatiboru
• Region je poznat po turizmu, tradicionalnoj proizvodnji sireva i specijaliteta od mesa, proizvodnji tekstila (posebno vune)
• Zlatibor je udaljen 230 km od Beograda, 178 km od Sarajeva i 228 km od Podgorice

Vladimir je početnik u ribarstvu. Budući dobro upoznat sa turističkom infrastrukturom ponude i potražnje u Zlatiborskom okrugu, kada su ribnjaci sa pastrmkama stavljeni na prodaju, znao je koliko ima uzgajališta pastrmki u okolini i kolika je njihova trenutna proizvodnja. U Zlatiborskom regionu postoji otprilike osam uzgajališta pastrmki, koja se uglavnom bave proizvodnjom pastrmke za svoje restorane koji se nalaze uz ove ribnjake. U letnjoj sezoni na Zlatiboru se svakodnevno posluži 400-500 kilograma pastrmke. Vladimir je za sebe našao tržišnu nišu tako što svežu pastrmku iz svojih ribnjaka prodaje samo ograničenom broju hotela i restorana na Zlatiboru, dok se u drugim uzgajalištima uzgaja ograničen broj pastrmki za lokalne pijace.

Infrastruktura uzgajališta je dotrajala. Postoji 27 otvorenih i 20 zatvorenih bazena. Uzgajalište je koncipirano za preradu ikre i zrele pastrmke. Za sada, Vladimir kupuje mlađ kalifornijske pastrmke koju uzgaja u otvorenim bazenima. U budućnosti planira da koristi zatvorene bazene i počne od ikre, pre nego što ribu prebaci napolje. U svojoj osnovi, ribnjaci su zdrave građe, jedini pravi problem predstavlja 30 godina star metalni cevovod kojim se doprema izvorska voda, koji je već na isteku svoga veka trajanja, i ustave. To će biti relativno skupo, ali je to nešto što se mora uraditi.

Postoji razlika između izvorske pastrmke i rečne pastrmke. Izvorska pastrmka je na visokoj ceni, iako se rečna pastrmka može uzgajati u velikom broju i preovlađuje na lokalnom tržištu u Srbiji. Rečna pastrmka ima ukus koji se oseća na blato, tako da je iskusni poznavalac lako može prepoznati.

Ribnjak Ljubiš u jeku sezone može da proda 100 kilograma pastrmke dnevno, koju isporučuje hotelima i restoranima. Za uzgoj pastrmke od mlađi do zrele ribe (400 grama) potrebno je osam meseci. Jedna od njegovih najboljih mušterija je etno-restoran koji je od njegovih bazena drumom udaljen svega 200 metara. Tokom letnjih meseci i januaru oni mu otkupljuju 20 kilograma pastrmke dnevno. Potražnja za kvalitetnom, izvorskom pastrmkom ponekad je toliko velika da mora da nabavlja pastrmku od drugog ribnjaka jer ne može da zadovolji potražnju. Na njegovom uzgajalištu se uzgaja 7 tona godišnje, dok je maksimalna proizvodnja 10 tona, što je njegov trenutni cilj bez srednjoročnog plana proširenja ribnjaka. Za sada se bavi obezbeđivanjem kvalitetnog proizvoda i prodajom po višoj ceni kako bi razvio svoju tržišnu nišu.

Vladimiru je iskustvo u razvoju i upravljanju projektima bilo vrlo korisno. Pored dobijanja kredita preko UniCredit banke, napravio je i poslovni plan za IPARD program (Vladimir je u februaru 2021. prošao obuku iz IPARD programa za ruralno finansiranje u Srbiji), preko kojeg je obezbedio finansiranje, napomenuvši tim povodom,

„Prosečan seljak ne može da uradi projekat onako kako sam to ja učinio da bih kupio uzgajalište riba i dobio kredit KfV preko UniCredit banke i napisao biznis plan za IPARD. 95% ljudi sa sela ne može da uradi ono što sam ja uradio da bih kupio i sredio ovu farmu.”

Kao i u slučaju država na Zapadu, najveći problem sa kojim se suočava jeste radna snaga. Na selu nema dovoljno radne snage za povremene poslove, a da i ne govorimo o gradovima u Srbiji. Zaposleni koji je trenutno angažovan kod njega radi pola radnog vremena tokom nedelje, dok vikendom ne radi.

Ribnjak Ljubiš trenutno nema nikakve sertifikate jer nisu potrebni. Za prodaju sveže ribe nije neophodna bilo kakva vrsta sertifikacije. Ako bi uzgajalište krenulo da se bavi preradom ribe, onda bi moralo da dobije HACCP i druge neophodne sertifikate. Sad već imaju zamrzivač koji je nabavljen sredstvima drugih donatorskih projekata. Za sada čak ni ne čisti ribu, osim samo ako kupac to izričito zahteva.

U protekle dve godine posao mu je išao bolje nego ikad. Usled pandemije korona virusa u 2020-2021 broj turista u Zlatiborskom regionu je doživeo porast, dok ekonomski pad izazvan ukrajinskom krizom nije ni najmanje uticao na njegovo poslovanje. Naposletku, čini se da je ribnjak Ljubiš na dobrom putu, baveći se kvalitetnim, prirodnim proizvodom za kojim vlada velika potražnja na tržištu, u jednom od najlepših regiona Srbije.