SRFP Blog

„Hazel House – kako su dve mlade žene u Srbiji pokrenule dugoročni posao sa lešnicima“

Katarina Đurović i Ana Suvacarov, vlasnice kompanije Hazel House, danas su retka pojava u Srbiji, kao dve mlade žene rešene da pokrenu neobičan projekat u poljoprivredi – posao sa lešnicima.

Rođene i odrasle u Beogradu odnosno Kikindi, ove dve žene povezuje porodično prijateljstvo. U svojim dvadesetim Katarina se školovala u inostranstvu i radila advokatskim kancelarijama i administraciji u Srbiji, a Ana je stekla fakultetsku diplomu u Novom Sadu. Nakon što su nekoliko godina mukotrpno radile za drugoga, ujedinjene u svome prijateljstvu, porazgovarale su o poslu kojim se Anin otac već bavio - uzgajanju lešnika. Obe se slažu da im je ideja došla brzo i lako, iako u to vreme nisu imale neko naročito znanje iz poljoprivredne oblasti.

Anin otac poseduje plantažu lešnika od 15 hektara u Kikindi, koja je trenutno u devetnaestoj godini berbe. Porazgovaravši s njim o potencijalu i budućnosti proizvodnje lešnika, napravile su sledeći korak i u Kikindi kupile 77 hektara ravnog, crnog, obradivog zemljišta bez poboljšanja. Prva sadnja lešnika obavljena je 2016. godine na površini od 10 hektara, ali je sezona sadnje izgubljena 2017. godine usled neočekivanih okolnosti, što je rezultiralo manjkom mladih biljaka u toj sezoni. Sada se polovina Katarinine i Anine plantaže nalazi gotovo dve godine od prvog rasta.

Katarina Đurović i Ana Suvacarov, vlasnice kompanije Hazel House.

Hazel House, stabla lešnika od četiri godine rasta.

Stabla lešnika od 19 godina uzgoja na farmi Aninog oca.

Uzgoj lešnika na farmi nije uopšte sličan lešnicima koji rastu po srpskim dvorištima. Kao prvo, lešnici se kaleme na stabla Mecelesksa, Di Italian ili Anniston kako bi im se grane uzdigle od zemlje. To omogućava uzgoj, a kasnije i berbu sa drveća pomoću mašina za sakupljanje lešnika otpalih sa drveća. Kao drugo, sorte lešnika su italijanske vrste koje se razlikuju po obliku, pa čak i po ukusu. Kao treće, navodnjavanje kap po kap je neophodno da bi se u toplim letnjim mesecima u Srbiji obezbedili usevi, međutim previše kiše može naštetiti mladim stablima, kao što su Ana i Katarina ustanovile. Prošle godine je na plantaži bilo obilnih kiša, koje su zaustavile rast na delu površine zasada. Bile su primorane da postave podzemnu drenažu, što je podrazumevalo dodatne troškove u nezgodno vreme.

Kikindska regija ukratko

  • 59.453 stanovnika
  • U ovoj regiji proizvode se pšenica, kukuruz, soja, seme suncokreta, šećerna repa, voće i povrće
  • Proizvodnja i trgovina čine primarne izvore posla
  • Kikinda je udaljena 66 km od Mađarske i 12 km od Rumunije
  • Stopa nezaposlenosti od 27,92%

Anin otac trenutno ima kapacitet za preradu lešnika dovoljan za svojih petnaest hektara. Ovaj pogon zadovoljava njegove potrebe i može pokrenuti kompaniju Hazel House, ali će njihova proizvodnja ubrzo nadmašiti njegov kapacitet prerade. Nedavno je kupio italijansku opremu za preradu koja čisti, krcka, suši i razdvaja lešnik od ljuske. Plodovi zatim prolaze preko stola za sortiranje gde radnici ručno uklanjaju plodove lošijeg kvaliteta, ljuske i spoljne otpatke. Oljušteni plodovi lešnika se moraju držati u hladnjači na temperaturi od 5 stepeni Celzijusa, dok neoljušteni plodovi lešnika mogu duže vremena da ostanu u posudama od žičane mreže. Što se tiče cena zabeleženih na otvorenom tržištu, neoljušteni lešnik dostiže cenu od 400 dinara za kilogram, dok oljušteni lešnik može da dostigne cenu od 800-1000 dinara za kilogram. Troškovi prerade lešnika i njegovog čuvanja u hladnjači predstavljaju veliki skok u troškovima opreme i objekata.

Lešnici se odvajaju od otpadaka, peru, suše i ljušte.

Oljušteni lešnici se sortiraju po veličini i pakuju u skladu sa potrebama kupca. Nakon što se oljušte, lešnici se drže u hladnjači na temperaturi od 5 stepeni Celzijusa.

Lešnici u ljusci mogu da ostanu u suvom skladištu 2–3 godine, krckaju se prilikom popunjavanja porudžbine.

Vozeći se od partnerskih polja lešnika do pogona za preradu, prolazi se pored velike farme lešnika, koja se prostire na površini od preko 100 hektara, kojom upravlja italijanska kompanija Ferrero. Kompanija Ferrero je u poslednjih nekoliko godina otvorila farmu lešnika u Kikindi zbog optimalnih vremenskih uslova, odgovarajuće nadmorske visine i troškova proizvodnje u poređenju sa rastućom cenom zemlje i proizvodnje u Italiji. Turska je najveći svetski proizvođač lešnika i uspostavlja monopol na cenama. Srbija trenutno ne može da proizvede dovoljno lešnika pa veliki procenat dolazi od uvoza. Najveći kupci su lokalne konditorske kompanije. Ukupna proizvodnja lešnika u Srbiji vrši se na manje od 5.000 hektara, pojedine farme lešnika dostižu 15 hektara, a najveća farma lešnika površinu od 200 hektara, što je kompaniju Hazel House učinilo jednim od najvećih igrača za svega nekoliko godina.

Činjenice o lešniku

  • Potrebno je najmanje pet godina da se dobije prva letina
  • Stabla lešnika mogu da rađaju 50-60 godina
  • Na jednom hektaru mogu se proizvesti u proseku 3 tone
  • Drveće lešnika je takoreći organsko, samo mu je povremeno potreban pesticid
  • Drveće lešnika posebno dobro uspeva u toplim, suvim letima kakva su u Srbiji u kombinaciji sa navodnjavanjem kap po kap
  • Srpski proizvođači konditorskih proizvoda uvoze velike količine lešnika i otkupljuju celokupnu domaću proizvodnju
  • U Srbiji se lešnici gaje na manje od 5.000 hektara

Kompanija Hazel House, Katarinino i Anino zajedničko preduzeće, nalazi se na istorijskoj prekretnici. One neće moći da koriste pogone za preradu Aninog oca i radije nude zrno lešnika zbog različitih razloga. Njihov sledeći korak je greenfield projekat, izgradnja konstrukcije i nabavljanje opreme za preradu koja godišnje može da preradi više od 250 tona. Tek da bismo stekli predstavu o troškovima koji im predstoje, samo mašina za berbu lešnika košta 85.000 evra. Imajući na umu da je za kompletnu proizvodnju potrebno investirati stotine hiljada evra, kompanija Hazel House je tražila mogućnost da IPARD program Evropske unije pokrije do 60% investicije ili da se kvalifikuje za nacionalni program za dodelu niskokamatnih, subvencionisanih poljoprivrednih zajmova. Ana i Katarina se bave proučavanjem IPARD programa već dosta dugo i prisustvovale su radionici za procenu potreba za obukom u okviru programa Razvoj finansijskih sistema u ruralnim oblastima u Srbiji (SRFP), koji je održan septembra 2019. godine. Tom prilikom je tim iz Business & Finance Consultinga prvi put upoznao ove dve žene.

Kratkoročna i dugoročna pitanja. Poljoprivredno osiguranje trenutno predstavlja problem. Pošto se lešnici ne mogu proizvoditi pre pete godine, osiguravajuća društva neće proširiti pokriće, čime se voćnjak ostavlja neosiguranim. Poslovni model kompanije Hazel House podrazumeva više od proizvodnje i prerade. One planiraju dalji razvoj lešnikovog ulja, namaza od lešnika i pečenih lešnika. Lešnikovo ulje se koristi za salate, kao sastojak za kolače i podloga u kozmetici. Samo za lešnikovim uljem postoji velika potražnja za izvoz.

Ana i Katarina za sad žele da razvijaju svoju kompaniju i ne žele da prodaju lešnike u ljusci. One žele da razvijaju svoje proizvode. U ovoj fazi im je potrebno dalje obrazovanje u vezi sa IPARD programom, poljoprivrednim osiguranjem, izradom poslovnog plana, podnošenjem zahteva za bankarski kredit i eventualno razvojem proizvoda. U tom pogledu SRFP će sa zadovoljstvom biti od pomoći.